Празник Живоносног источника прослављен у Загребу

Objavljeno:26-04-2025

Светом архијерејском Литургијом коју је служио Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, с Епископом пакрачко-славонским Јованом и Епископом буеносајерским и јужноцентрално америчким Кирилом, администратором Митрополије загребачко-љубљанске, архимандритом Данилом (Љуботином), протосинђелом Венијамином (Ковачићем) из Архиепископије београдско-карловачке, протојерејем Андрејом Иваненком, јерејем Александром Црногорцем (Епархија пакрачко-славонска), ђаконима Александром Лукићем и Александром Миљановићем, уз појање хора Светопреображенског храма, свештенства Саборног храма и у присуству ученика и професора Српске православне опште гимназије „Кантакузина-Катарина Бранковић“, директора Православне гимназије „Свети Сава“ у Подгорици Југослава Благојевића, професорице Јасне Перић из 6. београдске гимназије и вијерника загребачке парохије прослављен је празник Живоносног источника-Источни петак.
Након прочитаног јеванђеља сабрању се обратио Његово Преосвештенство Епископ Јован указујући да нас управо прочитано јеванђеље одводи до Свете Земље, јер почиње ријечима у вријеме оно сиђе Исус у Капернаум, те је пажњу усмјерио на помињање у тексту Пресвете Богородице, јер гдје се она у тексту јеванђеља спомиње ондје се нешто важно догађа. И то у данашњи дан који је Црква Божија посветила чуду у Цариграду када се десило чудо над водама. Његово слављење је потекло у храму код извора, који је подигао византијски цар Лав Велики у петом вијеку.
-Вода даје живот, али нас и враћа на библијски извјештај о постању свијета. Бог ствара силе водене, тако да задивљен писац Светог Писма говори да се над водом дизао Дух Божији. У тој води се огледа нестворена свјетлост која је сијала прије него што је свијет створен, истакао је владика Јован и указао на блаженопочившег патријарха Павла који је, по његовим ријечима, био орао подигнут на Косовском завјету, који је године провео на Косову и Метохији, а васпитавао се тако што се још у дјетињству подвизавао и ишао педесет километара од свога села Кућанаца до Манастира Ораховице, на тај начин градећи своју побожност. Патријарх Павле био је човјек грома, подсјето је владика Јован.
На завршетку Литургије говорио је митрополит Димитрије нагласивши да смо створени за вјечност и то је наша вјера у свијетло Васкрсење.
-У овом свијету све пролази, као блато и пијесак кроз руке. Ничим се човјек не може наситити и напојити, једино живим Богом, а онда кроз Њега и свим осталим, и културом, умјетношћу и науком и свим оним што и ова дивна дјеца савладавају, али у Богу, врилни Божијој и јеванђелским заповијестима, нагласио је митрополит Димитрије и заблагодарио епископу Кирилу на позиву на ову свету Литургију и на овај јубилеј. Много смо сазнали о томе шта ова Школа значи за Српски народ у Загребу, али и много шире, истакао је митрополит Димитрије.
На завршетку, заблагодарио је и епископ Кирило, првенствено Богу за тај период у миру у коме смо могли да се учимо знању. Двадесет година није много, чак нити стоти дио историје хришћанства, али током тог времена формиране су бројне судбине младих људи, као далековиди пројекат наше Цркве, по благослову Светог Сабора и испуњењем блаженопочившег митрополита Јована, али и митрополита Порфирија, садашњег Патријарха српског.
-Ова Школа јесте и треба да буде источник знања. Знања које говори о вјечним, непромјенљивим стварима. Зато ова Гимназија код ученика буди чуло вјере, нагласио је епископ Кирило.
У Митрополији загребачко-љубљанској одржане су дводневне свечаности у поводу јубилеја ХХ година постојања и рада Српске православне опште гимназије „Кантакузина-Катарина Бранковић“.