Историја Школе - О СВЕТОМ САВИ

ПРИНЦ РАСТКО НЕМАЊИЋ СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЕПИСКОП И ПРОСВЕТИТЕЉ СРПСКИ

     Родио се око 1175. године, као трећи син Стефана Немање и Ане. Старија браћа су му Вукан и Стефан. На очевом двору стекао је веома добро образовање. Већ са 15 година добио је као удеони кнез од оца на управу Хум. Међутим, жељан духовног усавршавања, он бјежи на Свету Гору. У светогорском руском манастиру Светог Пантелејмона примио је око 1191. године монашки постриг, а касније је прешао у грчки манастир Ватопед и најзад у свој новоосновани српски светогорски манастир Хиландар. На Светој Гори је остао пуних 16 година .

     У Србију се враћа 1207. године и мири завађену браћу, а 1219. године одлази у Никеју, гдје успјева да постигне оснивање архиепископије и добијање аутокефалије српске цркве. Исте године на празник Успенија Пресвете Богородице , у Никеји, Сава је хиротонисан за првог српског архиепископа. Свети Сава је два пута посјетио Свету Земљу. По повратку из Јерусалима, тешко се разболио и упокојио у Трнову 14/27. јануара 1235. године. У тадашњој бугарској престоници је и сахрањен, а мошти су му у манастир Милешеву пренијете 1237. године гдје су почивале док их Синан-паша није однио у Београд и спалио на Врачару. Данас се на овом мјесту уздиже један од највећих православних храмова.

ДЈЕЛО СВЕТОГ САВЕ

Када се пише живот Светог Саве, пише се уствари почетак наше просвјете у Средњем вијеку.

Његова личност и његов рад били су вијековима извор српске културе.

( Милош Црњански )

     Значај који је Свети Сава оставио на српску умјетност, књижевност, теологију, медицину, просвјету, једном ријечју свеукупну културу једног народа, најбоље илуструју ријечи „на све стране и сваки његов корак био је поуздан и добар; дотакао се многочега и сваки његов додир је био мелем; осврнуо се на много шта, и сваки његов поглед претворио се у дивно дјело“. Сви његови биографи, почев од Доментијана и Теодосија, забиљежили су Савину блискост са умјетношћу кад су описивали његову ктиторску дјелатност у Србији, на Светој Гори, у Цариграду, Палестини. Гдје год се кретао ступао је у додир не само с градитељима и сликарима, него и са преписивачима књига и њиховим илустраторима. Његова најзначајнија књижевна дјела су: Житије Стефана Немање, Хиландарски типик, Студенички типик, Карејски типик, Законоправило или Крмчија. Записана је и његова Бесједа о правој вјери изречена у манастиру Жича 1220. године. У Хиландарском и Студеничком типику налазе се прописи за болнице у овим манастирима. Према томе, Свети Сава је не само оснивач наших болница већ и први медицински писац и здравствени законодавац. Државно светковање Савиндана увео је кнез Милош Обреновић 1823. године, а законом од 13. јануара 1841. године почео се славити као школска слава.

Међутим, први траг о прослави Светог Саве датира из 1734. године у уџбенику за четврти разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима .

Тропар глас 3.

     Пута који води у живот био си наставник, архипастир и учитељ. Јер најприје дошавши, Светитељу Саво, отаџбину твоју си просветио и породивши је Духом Светим, као маслинова дрвета у духовном рају засадио си свеосвећена чеда твоја. Зато те као сапрестолна Апостолима и Светитељима поштујући молимо: моли Христа Бога да нам дарује велику милост.